Aditivi u hrani

           Aditiv je svaka supstanca, koja se bez obzira na njenu hranljivu vrednost ne koristi kao namirnica, niti predstavlja  karakteristican sastojak namirnica, ali se iz tehnoloskih razloga namerno dodaje prehrambenom proizvodu- u toku proizvodnje, prerade, obrade, pripreme, skladistenja, transporta ili  pri cemu sama, direktno ili indirektno preko medjuproizvoda razgradnje postaje sastojak prehrambenog proizvoda ili se to s razlogom moze ocekivati. Svi aditivi nose oznaku E , sto je skracenica od Europe, a ne od emulgator, kao sto se u stampi cesto navodi. Cuvene su izjave novinara kako emulgator E330 izaziva rak koze , a E330 niti je emulgator ,niti izaziva rak. To je limunska kiselina.
Prema pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive, oni su razvrstani u 22 grupe:
1. Boje
2.Konzervansi
3.Antioksidansi
4.Kiseline
5.Regulatori kiselosti(nije isto kao i 4)
6.Zgusnjivaci
7.Stabilizatori
8.Emulgatori
9.Emulgujuce soli
10.Sredstva za zeliranje
11.Humektanti(odrzavaju vlaznost proizvoda)
12.Sredstva za dizanje testa
13.Ucvrscivaci
14.Sredstva protiv zgrudvavanja
15.Pojacivaci aroma
16.Sredstva protiv stvaranja pene
17.Sredstva za glaziranje
18.Sredstva za tretiranje brasna
19.Propelenti
20.Zasladjivaci
21.Sredstva za povecanje zapremine
22.Modifikovani skrobovi

Dakle, kao sto vidite, more supstanci, koje imaju cilj da prehrambeni proizvod koji se dobije ima bolja organolepticka svojstva, tehnoloska, reoloska, bolju strukturu, konzistenciju...i mnoga druga, kako bi bio prihvatljiviji za potrosaca.Danas su u proizvodnji gotovo neizbezni. Prosto receno, svaki proizvodjac zeli da njegov proizvod izgleda glamurozno,sjajno, sa sto boljom bojom, mirisom,sto jacim ukusom, a to se ne moze postici bez aditiva.
Velika je zabluda da su svi aditivi stetni, ali za neke od njih postoji itekako osnovana sumnja. Ako vas zanima nesto vise o aditivima, pitajte, pa cemo u tom pravcu razvijati temu, jer ne mogu napisati bas sve u prvom postu. Licno, najvecu zamerku saljem na racun zasladjivaca i pojacivaca aroma.

Energetska vrednost nekog proizvoda

Na energetsku vrednost nekog proizvoda utice sadrzaj masti, ugljenih hidrata i proteina. Dakle, voda, vitamini i minerali ne nose znacajnu kolicinu energije, tako da ni ne ulaze u ovaj proracun. Ako znate koliko procentualno proteina,masti i ugljenih hidrata ima neka namernica, mozete lako izracunati energetsku vrednost. Postoje faktori kojima se ti procenti mnoze.

Za proteine i ugljene hidrate taj faktor je 17,16
Za proteine taj faktor je 38,99

Dakle, procente pomnozite i saberete i to vam je energetska vrednost izrazena u KJ/100 g.


1KJ ima 1000 J a jedna KALORIJA(stara jedinica za merenje) ima  4,184 J tako da uvek kilo dzule mozete da prevedete u kalorije (priblizno) i tako proracunate koliko cuvenih kalorija ste "uneli"...

Na vecini proizvoda imate izracunatu na deklaraciji, ali mozete nekada da pokusate okvirno da odredite koliko je kaloricno neko jelo koje ste spremili. Nadjete na netu vrednosti za sastojke i preracunate.

Sta je to hrana?

Pojam hrane je veoma sirok, ali cesto ljudi hranom nazivaju i ono sto nije hrana. U najsirem smislu, hranom mozemo smatrati sve ono sto utice na nas metabolizam, tj na razmenu materije izmedju organizma i okoline. Ako tako postavimo stvari, hranom onda mozemo smatrati i vazduh i vodu. Ako podjemo od cinjenice da je hrana osnovni izvor energije i gradivnih elemenata, koje organizam koristi kako bi se izgradio, onda moramo suziti pojam hrane tj. onda vazduh i voda nisu hrana, posto sagorevanjem ne daju energiju. Dakle, samo materija koja je za organizam prihvatljiva u smislu varenja i iskoriscenja nakon varenja koje ce dovesti do stvaranja energije moze se smatrati hranom u uzem smislu. U najuzem smislu, hranom mozemo smatrati samo cvrst obrok.
Prema svom poreklu sve namernice koje koristimo u ishrani mozemo svrstati u dve grupe:
-biljnog porekla  (voce, povrce i ratarski usevi) i
-animalnog porekla.
Postoji recimo jedna specificnost, mlad krompir je povrce, a stari krompir pripada ratarskim usevima
Namernice mogu jos biti :
-Nepreradjene (sveze voce i povrce koje koristimo u ishrani) i
-Preradjene( preradjeno voce i povrce ili recimo slozeniji proizvodi nastali kombinacijom vise namernica i pomocnih materijala u nekom slozenom procesu koji zovemo tehnoloski postupak proizvodnje).
Osnovna svojstva hrane:
1.Oragnolepticka svojstva
 To su sve osobine hrane koje mi  osecamo nasim culima, tako da tu ubrajamo: miris,ukus, boju,oblik(izgled), teksturu,viskozitet, agregatno stanje, mekocu,tvrdocu, hrskavost itd.Ova svojstva su jako vazna ,zato sto na osnovu njih mi biramo koju hranu cemo jesti. Niko nece pojesti nesto sto mu ne prija po ukusu ili mu neprijatno mirise ili ce pojesti ako bas mora i smatra da je neophodno, radi poboljsanja zdravlja. Dakle, covek na osnovu organoleptickih svojstava bira hranu i to je nesto sto ucimo do malena i tako sticemo navike i znamo da nesto volimo da jedemo, a nesto ne. Kada se rodimo imamo samo naviku da sisamo majcino mleko, zapravo je to urodjeni refleks, posto pripadamo grupi sisara. Vremenom mi uz nase roditelje ucimo da jedemo i sticemo navike da neke stvari volimo ili ne volimo da jedemo. Najvaznija cinjenica-Organolepticka svojstva hrane, sluze nam da odaberemo hranu, ali KADA HRANU PROGUTAMO ONA NEMAJU VISE ZNACAJ,ZATO STO NISU SVARLJIVA, NE DAJU ENERGIJU,NE DAJU NUTRIJENTE. Za nas organizam i proces varenja, potpuno je nevazno kako mirise hrana koju smo pojeli,vazno je samo kakvog je sastava, tj kakva su joj nutritivna svojstva.

2.Nutritivna svojstva
To je u stvari hemijski sastav, koji direktno utice i odredjuje svarljivost hrane i njeno iskoriscenje, tj nacin na koji ce dobijeni produkti varenja i energija biti iskorisceni. Veoma cesto se desava da je neki proizvod organolepticki veoma prihvatljiv i primamljiv (zvakace gume) a nutritivno nije ni malo vredan. Vi od jedne zvake mozete samo da izgladnite u sustini.